|
Strana 1 od 3 
Piše: Željka DRAGIČEVIĆ
Da li je razlika u godinama između muškarca i žene u braku prednost ili nedostatak koji će, kad tad, narušiti harmoniju koja ih je dovela do te zajednice? Površan odgovor, u sredini u kojoj živimo, bio bi da će veće šanse da održe brak i budu srećniji i zadovoljniji u njemu imati muškarac i žena približnih godina. Međutim, da li je baš tako? Ja lično mogu da tolerišem bilo koji razliku do pet, šest pa i sedam godina.To mi je nekako prihvatljivo. Bilo da je stariji muškarac ili žena.Ali, idemo redom. Uzmimo za primjer razliku od 10 godina.
Ako je muškarac stariji čitavu deceniju od žene, to je, čini se, manji "problem". U većini slučajeva čak i poželjno. Prvo, jer žena prije sazrijeva, brže stari. Njeno tijelo, u većini slučajeva, prirodno se mijenja s godinama. Dolaze celulit, bore, koža postaje opuštenija. Priroda je tako uredila a prirodu treba poštovati. Muškarac koji ima 40 godina i žena koja ima 30 su, dakle, sasvim dobar spoj, uzimajući u obzir samo ove razloge koje sam navela. Međutim, kada je žena starija od muškarca 10 godina, to je sasvim druga priča, u fizičkom smislu. Naravno da ima izuzetaka, ali u većini slučajeva žena tada mora da vodi tri puta više računa o sebi. Četrdesetogodišnja žena morala bi zaista fenomenalno da izgleda da bi bila dobar par tridesetogodišnjaku, koji je, dakle, u najboljim godinama svog života. Samo u tom slučaju u toj vezi nikada neće doći do sumnje, i pitanja: Da li mi je ovo zaista trebalo? Mogu li da se nosim s tim? Takva pitanja, u većini slučajeva, sigurno da su plod sredine i okruženja u kojem živimo. Ali, nećemo valjda bježati? Ovo je, nažalost, tvrdi Balkan u kojem treba imati dobre zube da sažvaće i snažan želudac da svari ta pitanja. Ipak, ako dođe do toga, ništa više nije isto. Ta veza vrlo lako može da krene putem koji, jednostavno, nije dobar za njenu budućnost. Poznajem parove koji su došli u ovu situaciju, i nije im lako. Takvoj vezi nikako ne može da pomogne ni činjenica da žena nije svjesna njegove dileme. Ako se žena zapusti, ne vodi računa o svom izgledu, pa ona onda sama krči put njegovom nezadovoljstvu. Drugi, po mom mišljenju, veoma bitniji razlozi su pitanja zrelosti, obrazovanosti, duhovne ispunjenosti i jednog i drugog. Pitanje samog intelektualnog nivoa koji ih je zbližio i koji im omogućava da traju. Ako se te osobine podudaraju kod muškarca s 40 godina, i žene s 30 godina, tu opet neće biti problema. Nema problema ni kada je obrnuto, kada je žena starija. Takvi parovi će onda jednostavno prebroditi sve dileme, lako će se dogovoriti oko svega. I u takvim slučajevima prije će biti da ih je zbližilo mentalno nego fizičko, ono što, dakle, i održava vezu. Takve parove neće dirati nikakvi nesuvisli komentari, pitanja zašto su zajedno, šta ih veže. Oni dobro znaju šta ih veže, i to im je dovoljno. Dalje - različit društveni i obrazovni status. Ako je žena starija, a boljeg obrazovanja od svog mladog supruga, često se može vidjeti da on vremenom, opet uglavnom pod uticajem sredine u kojoj žive, osjeća da ne zaslužuje takvu ženu, da postaje ogorčen, da mu je neugodno, jer prosto čovjek nije u toj priči. Mogu, dakle, nastati problemi, bez obzira kako čvrsta veza da je u pitanju. Isto se dešava kada je boljeg obrazovanja muškarac. Mada, možda ipak s neznatnom razlikom. Jer, kod nas je prirodnije vidjeti da žena više ćuti, da je po strani, da ne mora da razumije baš svaki put sve oko posla svog starijeg, obrazovanijeg, da ne kažem pametnijeg muža. Ali, vratiću se sada na početak priče, onome što me je u suštini i navelo da pišem o ovoj pojavi. Stalno pominjem razliku od nekih desetak godina. Međutim, šta je s onim, po meni, drastičnim slučajevima, u kojima je razlika između supružnika po 20 pa čak i 30 godina. Zaista me zanima šta je njima zajedničko u toj vezi? I šta im može uopšte biti zajedničko, osim djece koju eventualno dobiju. Nedavno smo se zaista nasmijali jednoj priči da je 50-godišnji poznanik naših prijatelja upoznao 20-godišnjakinju i smrtno se zaljubio u nju. On se nikada nije ženio, pa kaže, eto vrijeme mi je. I odluče oni da se ožene. Prije toga, naravno, kako je i red, treba da odu kod njenih roditelja da se upoznaju. Kad tamo, mladin otac gotovo 10 godina mlađi od budućeg zeta. I kada su mladenci saopštili da hoće da se vjenčaju, da su stvoreni jedno za drugo, mladin otac će: "Pa, dobro djeco, kako vi kažete, neka je sa srećom!" Ne može čovjek a da se ne nasmije. Možda sam ja i suviše radikalna kada je ova konkretna priča u pitanju, ali šta oni zaista mogu da imaju zajedničko? Jednostavno, ne vjerujem u to. Takva veza, i takav spoj, može jedino da opstane ako ih je spojila nekakva računica. I to obostrana. Njegova da pored sebe ima mladu ženu, koja će mu izroditi djecu, i kako se u narodu voli reći "da je on oblikuje kako on želi". Kao plastelin. Smiješno! I njena, da ima finansijsku sigurnost, i sve ono što sama u tom smislu ne bi mogla da obezbijedi. U svakom slučaju, muškarac i žena, s očitom razlikom u godinama, mada ne ipak tako drastičnom, koji, nakon tog prvog signala, fizičke privlačnosti, požele da imaju nešto više, vremenom dođu pred pitanja o kojima sam govorila i vrlo otvoreno moraju da ih riješe. Treba reći da postoji mnogo parova koji uprkos svim dilemama koje im nameću ili sredina u kojoj žive, ili oni sami u trenucima sopstvene slabosti, opstaju i ostaju jedno s drugim do kraja života. Na kraju, pitanja zrelosti, posvećenosti, razuma, odnosa prema ljudima, pa i kompleksa, nisu pitanja godina, već stava prema ličnom, prema životu. Ljubav, ali samo ona istinska, jeste ta koja spaja, a ne razdvaja, i ona koja, na kraju, ipak, sve pobjeđuje! Zar ne? Tekst: Željka Dragičević BH Muslim Monitor - Gracija.ba
 Citiraj ovaj tekst na tvom sajtu | Pregleda: 9693
|
null